ПРАЗНИК РАДА је настао у копродукцији Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Србије и Црне Горе, а ово остварење редитеља Пјера Жалице ће бити приказано на 51. Филмском фестивалу у Сопоту у среду 5. јула у 16 часова.
- Јако сам се трудио да направим комедију, а направио сам трагедију која се страшно труди бити комедија, и то јој не успева. Наш живот је такав и он ће још дуго такав бити. Не знам хоћу ли икада доживети да видим промену света на боље. Али то не значи да не можемо да правимо филмове о томе, ми смо духовити људи без обзира на све - рекао је Жалица уочи приказивања филма на овогодишњем ФЕСТ-у.
Он је тада и додао:
- Наш проблем су незацељене ране, али ми погрешно постављамо ствар као лекар који уместо да лечи сломљену руку са које вири кост бави се слезином... и тако је и на локалном и на глобалном нивоу-
- Нас покушавају убедити да смо једни другима непријатељи већ 30 година, а то нам само ствара проблеме- сматра редитељ
Мухамед Хаџовић који игра главног јунака који одлази, рекао је како његов лик као и многи млади људи који беже, одлази и враћа се.
Глумици Јасни Жалици припала је улога Муме о којој каже:
- Жена коју играм ме највише подсећа на зверку која лиже своје ране, а онда изађе, режи, лаје, прети не зна коме и зашто то ради. Кад остане сама у четири зида она упорно лечи те своје ране, а кад изађе пружа помоћ првом до себе. Она је као оне наизглед блентаве жене која је много озбиљнија него што на први поглед изгледа- објаснила је Јасна Жалица пред новинарима.
Бранка Катић тумачи Гогу за коју каже да је жена које жели и да помогне свима, али која у филму бива надиграна од стране судбине.
- Слажем се са редитељем да би овај свет могао бити много бољи кад престали да се убијамо и стално такмичимо ко је јачи и бољи- додавши да воли да ради у Сарајеву и да би волела да има гумицу којом би избрисала сву трауму кроз коју су људи прошли.
Пјер Жалица истакао је и да је толико разрадио своје ликове на папиру, а за то постоје технике које и предаје својим студентима на предмету сценарија, да су они почели да функционишу засебно као аутономни и да кад би покушао да уради нешто што би их ставило ван њиховог контекста осећао би се као да лаже.
Како је он нагласио, филм је сниман у време короне која је екипи, уз поштовање свих мера, висила као мач над главом и да иако зна да је било и неугодности током снимања не може да се сети шта је конкретно било неугодно.
