PRAZNIK RADA je nastao u koprodukciji Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore, a ovo ostvarenje reditelja Pjera Žalice će biti prikazano na 51. Filmskom festivalu u Sopotu u sredu 5. jula u 16 časova.
- Jako sam se trudio da napravim komediju, a napravio sam tragediju koja se strašno trudi biti komedija, i to joj ne uspeva. Naš život je takav i on će još dugo takav biti. Ne znam hoću li ikada doživeti da vidim promenu sveta na bolje. Ali to ne znači da ne možemo da pravimo filmove o tome, mi smo duhoviti ljudi bez obzira na sve - rekao je Žalica uoči prikazivanja filma na ovogodišnjem FEST-u.
On je tada i dodao:
- Naš problem su nezaceljene rane, ali mi pogrešno postavljamo stvar kao lekar koji umesto da leči slomljenu ruku sa koje viri kost bavi se slezinom... i tako je i na lokalnom i na globalnom nivou-
- Nas pokušavaju ubediti da smo jedni drugima neprijatelji već 30 godina, a to nam samo stvara probleme- smatra reditelj
Muhamed Hadžović koji igra glavnog junaka koji odlazi, rekao je kako njegov lik kao i mnogi mladi ljudi koji beže, odlazi i vraća se.
Glumici Jasni Žalici pripala je uloga Mume o kojoj kaže:
- Žena koju igram me najviše podseća na zverku koja liže svoje rane, a onda izađe, reži, laje, preti ne zna kome i zašto to radi. Kad ostane sama u četiri zida ona uporno leči te svoje rane, a kad izađe pruža pomoć prvom do sebe. Ona je kao one naizgled blentave žene koja je mnogo ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda- objasnila je Jasna Žalica pred novinarima.
Branka Katić tumači Gogu za koju kaže da je žena koje želi i da pomogne svima, ali koja u filmu biva nadigrana od strane sudbine.
- Slažem se sa rediteljem da bi ovaj svet mogao biti mnogo bolji kad prestali da se ubijamo i stalno takmičimo ko je jači i bolji- dodavši da voli da radi u Sarajevu i da bi volela da ima gumicu kojom bi izbrisala svu traumu kroz koju su ljudi prošli.
Pjer Žalica istakao je i da je toliko razradio svoje likove na papiru, a za to postoje tehnike koje i predaje svojim studentima na predmetu scenarija, da su oni počeli da funkcionišu zasebno kao autonomni i da kad bi pokušao da uradi nešto što bi ih stavilo van njihovog konteksta osećao bi se kao da laže.
Kako je on naglasio, film je sniman u vreme korone koja je ekipi, uz poštovanje svih mera, visila kao mač nad glavom i da iako zna da je bilo i neugodnosti tokom snimanja ne može da se seti šta je konkretno bilo neugodno.
