Данас, 27. јуна, је у Кинотеци одржана Конференција за медије поводом 51. Филмског фестивала у Сопоту, на којој су се присутним представницима медија обратили Александар Аврамовић, уметнички директор фестивала, Живорад Милосављевић, председник Одбора фестивала, Драгана Чолић, директорка Центра за културу у Сопоту и пуковник Горан Иконић, директор Војнофилмског центра „Застава филм“.
Уметнички директиор фестивала Александар Аврaмовић је, у својој речи, подсетио како је првих педесет година фестивала окончано високим признањем - Сретењским орденом трећег степена „за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима“ које припада хиљадама уметника и филмских радника који су уградили своја дела у овај фестивал.
У програму фестивала посебно је истакао филм УСТА ПУНА ЗЕМЉЕ, последњи филм легендарног Пурише Ђорђевића. Рекао је како остала дела потписују углавном млађи аутори у чијим поделама наступа “плејада сјајних, талентованих глумаца“.
Аврамовић је навео да се у шестодневном програму фестивала налази 37 наслова, међу којима је и 9 врхунских остварења мајстора анимације из фундуса "Застава филма", а као повод је навео јубилеј 75 година „Застава филма“ где су настали многи бисери филмског наслеђа. Аврамовић је најавио и пригодну изложбу која ће заједно са колажима Ђорђа Кадијевића бити постављена у Галерији Центра за културу у Сопоту.
Ђорђе Кадијевић ће као, према Аврамовићевим речима, утемељивач српског и југословенског филма фантастике и редитељ једне од наших најбољих серија „Вук Караџић“, на свечаном отварању у Сопоту примити Статуету слободе за животно дело. Почасна награда ће бити додељена и ВФЦ „Застава филм“ за изузетан допринос српској и југословенској кинематографији током 75 година рада.
Биће приказан филм ОФЛАГ XII B Ђорђа Милосављевића Гере у коме Ђорђе Кадијевић учествује, а који је настао у продукцији „Застава филма“.
Уметнички директор је поводом 50 година легендарног филма ЛЕПТИРИЦА, најавио панел у коме ће поред аутора, и стручњака за Кадијевићево дело, као уводничар учествовати аутор монументалне биографије о Кадијевићу,
Аврамовић је из програма такође издвојио и кратки играни филм СВАШТА, младог Страхиње Млађеновића са легендарном домаћицом учесника и гостију сопотског фестивала, Надом Савкић (кафана „Код Томе и Наде), у главној улози.
Навео је имена жирија који ће одлучивати о наградама фестивала: то су редитељка Ана Мариа Роси, глумица Михаела Стаменковић и композитор Раде Радивојевић.
Завршавајући своје обраћање, поред подсећања на "Софест плус"- ревију награђених филмова 11. јула, Аврамовић је упутио позив на отварање фестивала у име групе КАЛ и фолклорног састава КУД Космај, најављујући традиционални ватромет и вожњу фијакерима.
Живорад Милосављевић је, нагласивши своју двојаку улогу - председника Одбора фестивала и председника општине Сопот, рекао да му је драго што је 51. фестивал пред нама.
„Радећи припрему фестивала, као Одбор, настојали смо да омогућимо да се публици прикаже оно што је прошлогодишња продукција, како не би била ускраћена за прошлогодишња дешавања, међутим, та „буџетска прича“ занивала се на преживљавању“ рекао је Милосављевић. „Град традиционално одваја средства за фестивал неопходна за рад ЦЕБЕФ-а, а која су нажалост недовољна“, и скренуо је пажњу на неопходно издвајање из буџета градске општине Сопот.
„Битно је да то публика не осети, да се не угрози организација и да се фестивал одржи бар на нивоу ранијих година“ - закључио је Милосављевић.
"Што се самог Сопота тиче, ми настојимо да га уредимо и средимо, он добија своја нова обележја, шири се, много људи долазе и насељава се, што га заиста чини озбиљном дестинацијом и пожељним местом за живот."
„Драго нам је да смо успели да одржимо ову манифестацију која је имала своје успоне и падове - од партизанског филма, преко промене концепта фестивала, па до слободе у најширем смислу - да последњих година то буде фестивал домаћих остварења, са амбицијом да једног дана прерасте у национални фестивал“ - изјавио је Милосављевић.
Драгана Чолић је, напомињући како се закорачило у други педесет година фестивала у Сопоту, рекла да је Центар за културу као домаћин фестивала и ове године спреман да са задовољством дочека и угости све љубитеље филмске уметности, цењене чланове филмских екипа и дугогодишње пријатеље и сараднике ове манифестације. „Ове године је филмски програм веома занимљив, већ сада се јавља велика заинтересованост публике за филмове. Карте су, као и свих претходних година бесплатне и моћи ће да се резервишу преко телефона Центра за културу у Сопоту. Нарочито смо поносни на дечји филмски програм, који привлачи пуно посетилаца.“ Она је позвала људе добре воље да дођу у Сопот и осете атмосферу филмских свечаности.
Пуковник Горан Ивковић, директор "Застава филма", се на почетку свог обраћања нашалио речима: „Извините ако мало милитаризујемо фестивал, али војска је поред борбених способности увек неговала и културолошке и традиционалне вредности, па је тако "Застава филм" већ 75 година у саставу наше војске. Историја војне кинематографије је почела 1916.године када је наредбом војводе Петра Бојовића у Солуну формирано одељење које у свом саставу има кинематографски део,“
Уз захваљивање организатору који је препознао значај и уврстио остварења "Застава филма" у програмски део фестивала, Иконић је рекао да је „Застава филму“ част да буде део фестивала, и да је задовољсан што ће публика имати прилике да види остварења из његове богате историје.
„На изложбеној поставци ћемо покушати да кроз фотографије и експонате прикажемо дугогодишњу историју, као и кроз неколико анимираних филмова, који ће бити емитовани пре пројекција главних филмова. Биће ту и едукативни филмови који су прављени за младе генерације“ најавио је Иконић.
Како је рекао, задатак Застава филма је да прати дешавања у Министарству одбране Војске Србије и обавештава јавност о том раду, али и да се од почетка формирања бави и уметничким радом и нагласио продукцију документарног филма која такође има значајну историју. Посебно је истакао документарни филм ОФЛАГ XII B на 51. Фестивалу у Сопоту у продукцији "Застава филма", у комЂорђе Кадијевић говори о околностима из сопственог живота.
